Poštovani članovi,
Uvaženi privrednici,
I svi zainteresovani za naše aktivnosti ili podršku,
Senat privrede Srbije vam se i danas obraća, nakon usvojenih mera države za podršku privatnom sektoru, koje smo vam nedavno predstavili, danas vam predstavljamo i kada i kako možete da se prijavite i postanete korisnik mera. Takođe, u nastavku je i “krvna slika” svetske privrede, prognoze Međunarodnog monetarnog fonda iz prolećnog izveštaja.
Ukoliko imate svoje predloge ili problem koji želite da podelite sa našim članovima, koji se možda suočavaju sa sličnim izazovom, molimo vas da nas kontaktirate putem e-maila: office@senat-srbija.rs.
S poštovanjem,
Danilo Marić
Predsednik Senata privrede Srbije
Očekuje se da se za pomoć prijave skoro svi koji imaju pravo
Do kraja ove nedelje očekuje se da se 99% preduzeća, koja imaju pravo na državni paket pomoći, za tu pomoć i prijave.
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da se već prijavilo 83.000 firmi na mere zajedno sa 300.000 koji se automatski prijavljuju.
“Za dva dana prijavilo se gotovo njih 90 odsto“, rekao je ministar Mali ističući da je procedura jednostavna, te da sve ide u dva klika.
Od utorka isplata prvih kredita Fonda za razvoj
Prva isplata novca za pomoć privrednicima koji su poslali zahteve Fondu za razvoj Srbije počinje u utorak, najavio je ministar finansija Siniša Mali uz opasku da je Fondu do sada stiglo 20 prijava. Reč je o jeftinim kreditima do 36 meseci sa jedan odsto kamate na dinarska sredstva.
Prvim privrednicima koji su se prijavili, u utorak će biti odobreni zahtevi za sredstva kako bi što pre novac došao do njih, rekao je ministar.
Jeftini krediti dostupni od ponedeljka
Privatna preduzeća moći će od ponedeljka da konkurišu za jeftine kredite, a ukupna suma novca za koju država garantuje iznosi dve milijarde evra. To je i formalizovano kroz uredbu koju je usvojila Vlada Srbije.
Do kraja meseca svi koji žele da koriste meru podrške kroz isplatu minimalne zarade za zaposlene mogu da se prijave preko sajta Poreske uprave i već prve nedelje maja će biti isplaćen prvi minimalac.
Nedavno je usvojena i Uredba o podršci poljoprivrednim gazdinstvima. Reč je o dodatnih 2,6 milijardi dinara preko Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede.
Ekonomske mere se primenjuju na gazdinstva koja vode knjige, odnosno koja rade kao preduzetnici..
Cilj ekonomskih mera je održavanje pune zaposlenosti, dostignutog nivoa zaposlenosti i podrška privatnom sektoru.
Pomoć za EPS, Er Srbiju…
Država će pomoći pojedinim preduzećima u svom vlasništvu, pre svega Er Srbiji i EPS-u, kako bi kompanije mogle da nastave rast i šire poslovanje u regionu po završetku pandemije.
Ministar finansija Siniša Mali kaže da je aktuelna kriza pokazala značaj državnih preduzeća, poput Er Srbije i EPS-a, za koje su mnogi govorili da treba da budu ugašeni ili prodati.
Srbija jedna od malobrojnih zemalja, a jedina u regionu, koja ima nacionalnu avio kompaniju koja raste i koja je profitabilna.
Pored Er Srbije, kaže da će država pomoći preduzećima kao što je Elektroprivreda Srbije da budu jači, da investiraju više u svoje kapacitete da kroz podršku još brže rastu.
Podsetio je na paket ekonomskih mera koji je vlada usvojila a koji je vredan 5,1 milijardu evra. Kaže da će veliki stepen oporavka domaće privrede zavisiti od toga koliko brzo bude jačala privreda u svetu.
Foto: Tanjug
MMF: Svet klizi u krizu goru od Velike depresije
Međunarodni monetarni fond prognozira u prolećnom izveštaju da će svetska ekonomija ove godine doživeti pad od tri odsto, dok se brojne zemlje suočavaju sa najvećim ekonomskim problemima u poslednjih nekoliko decenija. Pad ekonomije je najgori od Velike depresije iz tridesetih godina prošlog veka, a pandemija je svet odvela u „krizu kakva nije postojala“.
MMF očekuje se da će se globalni rast oporaviti za 5,8 odsto sledeće godine, ali samo ako se pandemija okonča u drugoj polovini 2020. Rast u razvijenim ekonomijama neće se vratiti na nivo od pre virusa do 2022. godine.
Ukoliko pandemija bude dugo trajala to će testirati sposobnosti vlada i centralnih banaka da kontrolišu krizu. Bez obzira na pravovremene mere, nijedna zemlja neće biti imuna na ekonomski pad.
Pad BDP Srbije tri odsto u 2020.
Međunarodni monetarni fond predviđa da će zbog globalne pandemije korona virusa BDP Srbije pasti ove godine za 3,0 odsto, ali da će 2021. godine ostvariti rast od 7,5 procenata. Evropu očekuje pad od 6,6%, a u evrozoni od 7,5%.
MMF predviđa da će Slovenija imati ove godine pad od 8,0 odsto, a Hrvatska od 9,0 procenata. Duboku privrednu recesiju Fond očekuje u Grčkoj, od čak 10 procenata, Bugarskoj prognozira pad od 4,0, Rumuniji od 5,0, a Mađarskoj od 3,1 odsto.
Američka privreda će u 2020. godini pasti za 6,0 procenata, Italija će zabeležiti pad od 9,1 odsto, Francuska od 7,2, Nemačka 7,0, a Velika Britanija od 6,5 procenata.
Kad je reč o Srbiji i drugim procenama, inflacija će iznositi 1,4 posto ove godine, a dogodine će se vratiti na nivo od 1,9 procenata. MMF predviđa da će deficit bilansa tekućih plaćanja Srbije biti smanjen sa prošlogodišnjih minus 6,9 posto na minus 6,1 procenat ove godine, i da će nastaviti pad iduće godine na minus 5,5 odsto. Kada je reč o stopi nezaposlenosti, Fond prognozira da će ona porasti ove godine na 13,4 procenta, nakon čega će se 2021. spustiti na 13 odsto.
Anketa PKS i USAID projekta: Mali biznis najviše brine kako da pokrije troškove
Kako pokriti osnovne troškove poslovanja i rešiti odlaganje i otkazivanje porudžbina, najveći su izazovi sa kojima se bore mala i srednja prreduzeća u Srbiji u uslovima poslovanja izmenjenim usled pandemije virusa, pokazala je anketa koju su sproveli Privredna komora Srbije i USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj.
Anketi je obuhvatila 806 mikro, malih i srednjih preduzeća. Prema rezultatima, male firme se bore da zaštite osetljivu likvidnost, a svaka druga smatra da ima prepolovljeni prihod, a svaka treća da može da se prilagodi poslovanju preko interneta.
MMSP sektor očekuje povratak na uobičajeni nivo poslovanja tri meseca nakon završetka krize, a najveći optimisti su u sektorima informisanja, komunikacija, građevinarstva i poljoprivrede, jer veruju da se, u proseku, mogu oporaviti brže od drugih.
Većini kompanija pomoglo bi oslobađanje od plaćanja poreza i doprinosa. Ocenjujući intenzitet negativnih efekata, privrednici kažu da je najjači udar na poslovanje izazvalo odlaganje ili otkazivanje porudžbina (3,9 na skali od 1 do 5), nemogućnost pokrića osnovnih troškova poslovanja (3,7), ograničenja radnog vremena (3,7) kao i nemogućnost naplate potraživanja (3,7).
Svaka druga firma, u proseku, veruje da su joj poslovni prihodi barem prepolovljeni u odnosu na mart prošle godine, dok gotovo trećina anketiranih, uglavnom u sektoru mikro preduzeća i preduzetnika očekuje gubitak veći od 80 odsto u poređenju sa martom 2019.
Prema sektorima delatnosti, najveće gubitke očekuju turizam i ugostiteljstvo (45,5 odsto), ostale usluge (39,2 odsto), kao i stručne, naučne, inovacione, tehničke i administrativne delatnosti (31 odsto).
Apsolutna većina ispitanika, 97 procenata, očekuje teškoće u naplati potraživanja, a svega tri procenta svih ispitanih firmi, uglavnom malih kompanija iz IT sektora, kao i malih i srednjih iz sektora industrije, uopšte ne očekuje promene.
Anketa pokazuje da je veoma malo privrednika u prvom talasu otpustilo zaposlene. U najvećoj meri smanjili su broj radnih sati i organizovali rad od kuće, a trećina ispitanih intenzivirala je pregovore sa poveriocima oko otplate dugova.
Kada je u pitanju mogućnost poslovanja preko interneta, svaka treća firma smatra da se može, delimično (26 odsto) ili potpuno (5,0 odsto), prilagoditi poslovanju putem interneta. Prema strukturi, preduzetnicima i mikro preduzećima je lakše da poslovanje izmeste u onlajn prostor nego srednjim kompanijama.
Najugroženije delatnosti su turizam i ugostiteljstvo, gde je prodaja smanjena za 57 odsto, a profitabilnost za 63 procenta.
Više od 40 odsto firmi procenjuje da će im biti potrebna do tri meseca da se vrate na uobičajeni nivo poslovanja, dok je za trećinu ispitanika taj rok duži i traje šest meseci.
Anketa je obuhvatila 806 mikro, malih i srednjih preduzeća koja imaju više od 45.000 zaposlenih.
