Konferencija „Pregovori sa Evropskom unijom – šansa za razvoj poljoprivrede Srbije“ održala se 21. maja 2014. godine u okviru 81. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu.
21. maj 2014
Konferencija je bila prilika da se javnost upozna sa poglavljima 11- poljoprivreda i ruralni razvoj, 12- bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna pitanja, 13-ribarstvo, o kojima će Ministarstvo poljoprivrede i životne sredine Republike Srbije pregovarati u Briselu u okviru predpristupnih pregovora sa Evropskom Unijom.
Konferenciji, koju je organizovao Senat privrede Srbije uz podršku Ministarstva poljoprivrede i životne sredine, prisustvovalo je oko 250 predstavnika kompanija i međunarodnih organizacija iz čitave Srbije koji su pratili izlaganja Tanje Miščević, šefice pregovaračkog tima Srbije sa Evropskom unijom, Franca Fišlera, nekadašnjeg člana komisije za poljoprivredu u Evropskoj uniji, Erharta Buseka, bivšeg kancelara i saveznog ministra za nauku i obrazovanje i sadašnjeg predsednika Instituta za Dunavski region i centralnu Evropu, kao i predsednika Senata privrede Austrije. Na skupu su govorili i Miodrag Kostć, predsednik MK grupe, Johan Marihart, generalni menadžer kompanije „AGRANA“, Vojin Starčević, predsednik kompanije „Polimark“ i Milan Prostran, agro-ekonomski ekspert. Konferenciji u Novom Sadu prisustvovali su i predsednik Senata privrede Srbije Veran Matić, kao i bivši ministar poljoprivrede Dragan Glamočić.
Gros: Poljoprivreda, energetika i infrastruktura posebno interesantne za investicije
Otvarajući konferenciju, predsednik Upravnog odbora Senata privrede Srbije Ivan Gros je rekao da je „sada poslednji trenutak za srpsku privredu da se otvori ka svetu, pre svega prema Austriji i Nemačkoj“. On je dodao da su posebno interesantne oblasti za potencijalne investicije -poljoprivreda, energetika i infrastruktura.
Miščević: Prvo standardi, pa fondovi Evropske unije
„Mi smo završili vrlo važan bilaterlni skrining Poglavlja 11 koje se bavi poljoprivednom politikom i ruralnim razvojem. Nismo na početku, jer ovde ima mnogo oblasti i standarda koje smo usvojili, pre svega u razvoju poljoprivedne politike. Ali, to nije dovoljno, jer je osnovni cilj pripremiti domaćeg proizvođača da njegova hrana bude konkurentna na evropskom tržištu. To će značiti i davanje prostora našem poljoprivredniku za korišćenje jačih i većih fondova Evropske unije, odnosno zajedničke poljoprivredne poltike. Miščević je dodala da su dobrodošli razgovori o tome kako da pomogne Evropska unija u situaciji kada su poplave devastirale velike poljoprivredne površine. „Procedure se moraju hitno promeniti tako da Unija može brzo reagovati, ali ne toliko da naruše osnovne principe. Pokušaćemo da sredstva Evropske unije, za razvoj poljoprivrede, iskoristimo za sanaciju onaga što je u našem agraru uništila poplava“, naglasila je Miščević i dodala da naše poljoprivednike treba pripremiti za ono što nas čeka u EU, kao i da je za to potrebno veliko znanje.
„Da bi se povećala konkurentnost, naši poljoprivrednici moraju da podignu standard kvaliteta svojih proizvoda. U ovom trenutku imamo jedan broj savetnika koji to rade, postoji obaveštavanje putem interneta, ali to još nije dovoljno da bismo mogli da obavimo zadatak i to je posao koji nas čeka u narednom periodu. Treba znati da je uvek neophodno investirati jedan deo svog novca jer tako imate i veću odgovornost. Jedna od ključnh stvari koje u ovom momentu radimo je formiranje Uprave za agrarna plaćanja koja treba da daje podsticaje i subvencije koje će dolaziti iz Evropske unije. U ovoj godini za deset miliona evra koristi iz EU sami moramo da uložimo milion. I tako će se uvek dešavati“.
Fišler: Srbija mora da dostigne evropske standarde kako bi joj proizvodi bili konkurentni
„Srbija ima veliki poljoprivredni potencijal, ali da bi bila konkurentna na međunarodnom tržištu, potrebno je da još mnogo toga uradi na planu reforme i modernizacije“, ocenio je bivši evropski komesar za poljoprivredu Franc Fišler.
“Kao zemlja kanidat za članstvo u Evropskoj uniji, Srbija mora da dostigne evropske standarde kako bi srpski proizvodi bili konkurentni. „Država kandidat mora da bude u stanju da se takmiči na evropskim tržištima i mora imati administrativne kapacitete da sprovede evropsko zakonodavstvo„, izjavio je Fišler.
Kostić: Srbija može da utrostruči svoje poljoprivredne potencijale
Srbija bi organizovanom akcijom i uz strategiju vrlo brzo mogla da udvostruči pa i tri puta da poveća svoje poljoprivredne potencijale, tvrdi predsednik MK grupe Miodrag Kostić i dodaje da bi Srbija mogla da proizvede mnogo više hrane nego što joj treba.
Navodeći da su u našoj zemlji znatne poljoprivredne površine izgubljene u međama kao i da imamo 300.000 do 400.000 hektara neobrađenog zemljišta, on je rekao da bi te i mnoge druge mogućnosti trebalo iskoristiti i upotrebiti finansijska sredstva koja su Srbiji na raspolaganju.
Čak i na ovom nivou razvoja poljoprivrede Srbija je tradicionalni izvoznik agrarnih proizvoda, istakao je Kostić i ocenio da bi se znatnije povećanje naših poljoprivrednih potencijala i proizvodnje itekako povećalo izvoz.
Marihart: Region Zapadnog Balkana bitna izvozna destinacija za AGRANA-u
Predsednik upravnog odbora Agrane Johan Marihart rekao je da je njegova kompanija zainteresovana za agrarnu zemlju kakva je Srbija. „Srbija ima suficit u proizvodnji kukuruza, a mi smo proizvođači skroba i zato smo zainteresovani da u Srbiji proizvodimo i kupujemo kukuruz“, objasnio je Marihart. Potencijali Srbije su, prema njegovim rečima, slični Mađarskoj, koja proizvodi kukuruz kao i Srbija, a u kojoj Agrana ima svoje postrojenje za proizvodnju skroba „Hugrana“. Takođe, on je ukazao da „Agrana“ proizvodi i voćne proizvode za industriju jogurta, za šta joj je potrebno zamrznuto voće. ‘Trenutno imamo malo postrojenje u Srbiji gde prerađujemo zamrznute maline. Treba nam još više voća“, precizirao je Marihart.
